Deseti dan – 15. jul 2025 .
Golija → Maglič
Dan kada sam sa sobom, Pešterom u mislima, i svetom koji me čeka da mu se vratim.
Uhvatila sam sebe kako tražim horizont, onaj beskraj koji sam gledala danima.
Ovde ga nema.
Ali možda mi više i ne treba, jer sam ga ponela u sebi.
Kišica je prethodne večeri pala tako da je noć, a i jutro bilo sveže.
Nismo žurili sa ustajanjem. Po dolasku u trpezariju, dočekao nas je Miloje, već spreman da nas posluži kafom, čajem i doručkom.
Hrana je bila izvrsna. Miloje poručuje samo domaće namirnice, meso, mleko i mlečne proizvode od lokalnih proizvođača. Ima ponuda od velikih trgovinskih lanaca da kupuje hranu po povoljnijoj ceni, ali se ipak odlučuje za kvalitet. Devojke su brzo doručkovale i otišle u sobu da se spakuju, dok su Dragan i Miloje ostali da pričaju.
Dao nam je predlog šta da obiđemo za ono malo vremena koje nam je preostalo jer smo se spremali da krenemo dalje.
Pozdravili smo se sa našim domaćinom i krenuli put najvišeg vrha Golije, s tim da smo se dogovorili da ćemo se videti, ako ne pre onda na zimskom raspustu.
Na krovu Golije
Do Jankovog kamena, najvišeg vrha Golije bilo nam je potrebno oko pola sata vožnje. Po izlasku iz auta, nastavili smo pešaka još 15-20 minuta do vrha.
Golija je prelepa planina, čista, intaktna, izvorna. Drago mi je da je izgradnja objekata zabranjena.
Ispod samog vrha prolazi magistralni put koji povezuje Ivanjicu sa Odvraćenicom i dalje sa Raškom i Novim Pazarom, tako da je veoma lako doći i posetiti ovaj najviši vrh Golije.
Kada je vidljivost dobra sa Jankovog kamena se vide svi vrhovi u Crnoj Gori i druge planine u okruženju. Pogled je zaista predivan.
„Kao najviša planina jugozapadne Srbije, Golija nosi epitet vazdušne banje. Vlada Srbije je proglasila Goliju Parkom prirode prve kategorije, dok ju je UNESKO kategorisao kao Rezervat biosfere. Velika površina i očuvana životna sredina omogućavaju postojanje različitih vrsta biljnog i životinjskog sveta, izvora, potoka, reka, i tri jezera.“
Istražujući na internetu pronašla sam nekoliko znamenitosti koje bi bilo dobro posetiti na Goliji. Nama je žao što nismo imali vremena da ostanemo više i obiđemo ih sve.
– „U selu Kumanica na 16-tom kilometru jugozapadno od Ivanjice u pravcu prema planini Goliji u blizini stare zapuštene vodenice–potočare, nalazi se stari kameni most preko reke Moravice – „Rimski most“.
– Ako krenete iz Ivanjice, posle 30-ak km vožnje putem Ivanjica- Bele Vode, u samom srcu Golije naići ćete na Dajićko jezero, kojeg nazivaju Tičar ili Svatovsko jezero. Dajićko jezero je zbog svoje velike nadmorske visine (1495mnv) povoljno stanište za 117 vrsta i varijeteta algi iz 53 roda.
– U predelu Velikih livada, na golijskom brdu Okruglica, u izvorišnom delu Jastrebovačke reke, leve pritoke reke Studenice, u novije vreme otvorilo se jezero, u narodu nazvano Nebeska suza. Nalazi se na svega 2 km od asfaltnog puta Ivanjica-Bele Vode, u selu Kumanica. Formirano je posle zemljotresa u Rumuniji sedamdesetih godina.
– Kada krenete iz Ivanjice ka Pridvorici, posle 25 km asfalta, nastavljate još 6 km planinskom stazom ka istoku i stižete do Jelaka, severnog dela Crepuljnika. Pred vama će se ukazati – Košaninova jezera. Ime su dobila po akademiku Nedeljku Košaninu koji je tu rođen.
Posebno je zanimljivo da nivo vode u jezerima opada u vreme kišnih dana, a raste u sunčanim periodima.
– Reka Izubra predstavlja izuzetnu prirodnu vrednost i u svom toku formira ambijent kanjona kroz živopisne predele. U središnjem delu toka reke formirana su tri kaskadna vodopada. Iznad vodopada Izubre izgrađen je vidikovac Srna. Nadmorska visina vidikovca je 1122 m. Sa vidikovca se pruža predivan pogled na kanjon reke.“
Maglič – Put kroz vreme
Nakon obilaska Jankovog kamena, mi smo svoj put nastavili u pravcu tvrđave Maglič, kod Kraljeva.
„Maglič je jedna od najbolje očuvanih srednjovekovnih tvrđava u Srbiji, smeštena na oko 30 km od Kraljeva. Nalazi se na magistralnom putu koji vodi ka Novom Pazaru, Crnoj Gori i Kosovu i Metohiji. Tvrđava je postavljena na visokoj steni koja dominira Ibarskom dolinom. Dobila je ime po magli koja je često obavija, dajući joj misteriozni izgled. Isto tako misteriozno je i poreklo tvrđave, koje ni do današnjih dana nije potpuno osvetljeno. Tvrđava se sastoji od 7 kula, visokih oko 10-ak m i glavne Donžon kule koja je visoka oko 20 m. Opasana je debelim zidinama, a zbog neravnog terena nepravilnog je oblika. Unutrašnjost grada sastoji se od dva dvorišta – manjeg i većeg – u kojem se nalaze ostaci crkve Svetog Đorđa, palate, pekare i dve cisterne za vodu. Postoji više teorija o vremenu i razlozima izgradnje Magliča kakvog danas poznajemo. Sastoji se od osam kula povezanih bedemima. Unutrašnjost tvrđave pristupačna je kroz dve kapije. Brdo na kojem se nalazi Maglič okružuje reka Ibar sa tri strane, dok se na četvrtoj strani, nalazi šanac usečen u stenu. Maglič je zbog svoje strateške pozicije i očuvanosti bedema i kula jedno od najimpresivnijih utvrđenja u Srbiji.“
Sanacija i rekonstrukcija tvrđave Maglič su započete pre tri godine. Mi smo imali priliku da u Trstu, kada smo putovali biciklima do Švajcarske, u avgustu 2022. godine, upoznamo jednog mladog Italijana, koji je volontirao u to vreme pri rekonstrukciji i obnovi tvrđave u Srbiji. Nosilac projekta je Udruženje Maglič grad. Osnovano je od zaljubljenika u istoriju i prirodu, a čine ga arheolozi, planinari, umetnici i mnogi drugi. Od svog osnivanja u avgustu 2022. godine funkcioniše kao volonterski centar. Udruženje ima neprofitan karakter služeći kao podrška razvoju tvrđave Maglič i radi na osnaživanju lokalnih zajednica. Svojim radom na terenu obezbeđuju besplatan pristup tvrđavi tokom cele godine i održavaju tvrđavu čistom i urednom za posetioce. Pored toga, aktivno rade na čišćenju reke Ibar i podizanju svesti o zagađenju.
Ovo nam je drugi put da je obilazimo. Tada je još uvek postojao most preko Ibra kojim se prelazilo na stranu tvrđave.
Nakon urušavanja mosta turistima je otežan pristup tvrđavi, a sada smo imali priliku da pređemo reku skelom. Na obali reke je postavljena tabla sa satnicom kada je prevoz skelom besplatan, dok u ostalim terminima i na lični zahtev, postoji cenovnik.
Zaista se sanacijom i rekonstrukcijom ovog utvrđenja uradilo mnogo. Postavljanje su informativne table, napravljene staze za šetnju, klupe za odmor, kao i osvetljenje koje omogućava noćne obilaske tvrđave. Sama tvrđava se i dalje rekonstruiše jer su skele postavljene u jednom njenom delu. U podnožju je preuređen prostor za kamp, u kom smo mi podigli svoj šator i prespavali. Imali smo i bliske susrete sa vojskom skakavaca koje smo jedva uspeli da izbacimo iz šatora. Obnovljeni su neki objekti, poput kućica koje su se tu nalazile i pretvorene u objekte sa namenom. Otvoren je bar-kafić gde se može sesti i popiti domaći sok. Možete se susresti i sa konjima i magarcima, koji su na slobodnoj ispaši. Svuda su table sa porukama za očuvanje životne sredine.
Naravno, cilj obnove tvrđave je očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa, ali i stvaranje novih mogućnosti za razvoj turizma i ekonomije ovog kraja. Nadam se da će i naše pisanje o tvrđavi doprineti boljoj promociji Magliča i cele kraljevačke regije kao značajne turističke destinacije u Srbiji.
Kamp se takođe plaća, s tim da je cena za decu niža od cene za odrasle.
U kampu je izgrađen toalet, kao i kabine za kupanje. U posebnom objektu se nalazi kuhinja.
Mene je pomalo sve podsetilo na Nomad bar kamp u Mađarskoj, koji se nalazi na Eurovelo 6 ruti, koji smo posetili na našem bicikliranju do Švedske 2024.godine.
Još uvek sam u tišini koju ne znam kako da prevedem u reči. Ne znam kako da ispričam ono što sam tek počela da razumem.
Nisam se vratila ista, ali nisam ni postala nova osoba. Više kao da sam se složila iz delova koje sam uz put zaboravila.
U mislima sam se vratila svima koje smo sreli. Niko od njih ne zna koliko su ostali u meni.
I možda baš u tome i jeste lepota, što dobijemo najviše od onih koji ništa ne traže.
