Ujutru smo se probudili i krenuli da nađemo neki hlad gde bismo doručkovali. Kada smo ga našli, popeli smo stvari uz malu uzbrdicu i seli da jedemo.
Dok su mama, tata i Teodora razgovarali o tome šta ćemo dalje da radimo, Iskra i ja smo samo jele i smejale se.
Na kraju su odlučili da prekinemo putovanje. Naravno da mi je zbog toga bilo žao, ali nisam mogla ništa da promenim, jer je Teodori bilo jako muka, čak je i povraćala, a Iskru je mnogo boleo zub.
Na svu sreću, tuda su prolazili stariji muškarac i žena traktorčićem. Ta žena nas je prepoznala i rekla da prati naša putovanja. Mama i tata su pričali sa njom i njenim mužem i nešto su se dogovorili.
Za to vreme smo se mi malo odmarale. Dobro… nisu se baš svi odmarali. Ja sam našla nešto što mi se baš svidelo – lomljenje kamenja. Kamenje je spolja izgledalo obično, ali je iznutra bilo baš lepo. Na kraju smo kući ponele skoro pet kilograma kamenja.
Posle su nam roditelji rekli šta su se dogovorili sa tim ljudima. Ubrzo je ta žena došla autom po nas tri i naše stvari, pa smo otišli kod njih.
Nas tri smo igrale igru, srkale čaj i uživale u tome što je u kući radila klima.
Planirali smo da krenemo kući istog dana, ali smo ipak odlučili da kod njih prespavamo i da krenemo tek sutradan.
Ručali smo, a onda je došao Moma i doneo nam sladoled… ili je možda bilo obrnuto, stvarno se više ne sećam. 🙂
Posle smo se samo izležavale i gledale seriju Vampirske dnevnike.
Uveče smo jele palačinke i legle da spavamo.
