Osvrt na dnevnik „Putevima Peštera“
doc. dr Admira Koničanin
Dnevnik „Putevima Peštera“ nije samo zapis o jednom porodičnom putovanju, već
svedočanstvo o životu, ljubavi, istrajnosti i poštovanju prema prirodi i ljudima. U ovom
dnevniku autorka beleži osmodnevno porodično pešačenje Pešterskom visoravni — od
vidikovca Molitva na Uvcu do Novog Pazara — kroz pejzaže, susrete i duhovna iskustva
koja daleko prevazilaze običan putopis.
„Putevima Peštera“ je više od dnevnika. To je porodična hronika, svedočanstvo o ljubavi,
veri, skromnosti i ljudskosti.
Kroz svaku rečenicu oseća se zahvalnost prema životu, prirodi i ljudima. Ovaj dnevnik
podseća da prava lepota nije u raskoši, već u jednostavnosti, toplini i iskrenosti — onome
što zaista čini zajednicu.
Kroz susrete sa muslimanskim porodicama, kroz dodir sa istorijom Nemanjića, kroz vetar i
prašinu visoravni, autorka nas podseća da je putovanje uvek i putovanje ka sebi.
Ovaj tekst ima snagu dokumenta, ali i dušu poezije.
Iza svake rečenice oseća se trud, skromnost i radost življenja — i zato „Putevima Peštera“
nije samo priča o jednom letu na visoravni, već lekcija o životu, o tome da mir nije
odsustvo buke, već prisustvo smisla.
Posebno mesto zauzima, zahvalnost koju autorka izražava prema životu. Kroz rečenice
se provlači misao da idealni uslovi ne postoje i da planovi mogu da se promene, ali da
upravo u tom nesavršenstvu leži lepota.
Put nije samo fizičko kretanje, već duhovno sazrevanje — put ka sebi, ka porodici, ka
suštini.
Na kraju čitanja, čitalac ima utisak da diše taj čist pešterski vazduh, sluša ezan koji se
razleže dolinom i gledala isto nebo pod kojim su spavali moji prijatelji. Kroz njihove reči
čitalac i sam oseća Pešter — njegovu širinu, njegovu tišinu i njegovu dobrotu.
Putevima Peštera je priča o porodici, o ljudima i o zemlji koja nas uči skromnosti,
zahvalnosti i ljubavi. To je put koji ne vodi samo preko visoravni, već kroz srce — onaj koji
ostavlja trag zauvek.
doc.dr. Admira Koničanin
