Probudili smo se rano da bi stigli da se spakujemo i krenemo. Nama trima je bilo prvi put da ulazimo u čamac. Tata je već imao iskustva sa ovakvim izazovom. Kada smo se spremili, ljudi sa kojima smo išli su nam pomogli da spustimo čamce i stvari, a zatim i da mi sednemo.
U početku je sve bilo novo i čudno, ali ništa strašno za mene zato što sam ubrzo uhvatila ritam, ali je bio problem sa Teodorom i mamom koje su se okrenule u krug preko hiljadu puta u čamcu. Nije bilo lako i bolele su me ruke. Bilo je i dosta i brzaka i stena gde smo imali i malo poteškoća sa čamcem.
Dosta puta smo morali i da izadjemo da bi ga prevukli preko stena ili plićaka. Imali smo užasan problem gde se na jednu stenu veći čamac isekao i voda je krenula unutra. Ubrzo sam to primetila i rekla tati. On je pogledao i morali smo sve od stvari da izbacimo i ponovo ubacimo, pa je na kraju samo tata ušao i veslao sam, dok smo ja i Iskra otišle u kajake.
Bilo mi je jako zanimljivo u kajaku i ako sam prvi put u životu ušla u kajak bez problema sam ga vozila i u stvari je jako lako. Išli smo do nekog dela obale gde smo mogli da izađemo na put da bi neko došao po nas i naše stvari.
Kada su došli po nas odvezli su nas do mesta gde smo podigli šatore. Kada nas je video čovek koji ima vikendicu tamo, odmah je izašao i raspitao se o nama. Kada je čuo našu priču, odmah je rekao da šta god nam treba da je tu za nas.
Odmarali smo se dosta dugo, a potom je došlo vreme da se diže šator. Podigli smo ga i legli, a taman je tada došao Vlada i Matija sa sladoledom.
Iskra i ja smo odmah istrčale i pojele sve…
