Oko podneva su prijatelji došli da nas prevezu do Gornjeg Međurova, kako bismo stigli do K.K. Nonius.
Prespavala sam ceo put i lepo se odmorila.
Prijatno sam se iznenadila kada smo stigli u konjički klub Nonius.
Upoznali smo Tonija, trenera, njegovu veliku porodicu, novo društvo i konje.
Dosada sam imala samo daleki i površni kontakt sa konjima, a tog dana upoznala sam, ne samo život konja takmičara, nego i samih jahača.
Više sam posmatrala, proučavala i pomagala tu i tamo, nego što sam učestvovala u jahanju, za razliku od mojih sestara, koje bi samo stavile sedlo na konja i jahale bez pauze.
Pričala sam sa novim društvom i animirala mlađe, ne znajući da će mi kasnije drugari donositi travu kako bih je jela sa picom, samo zato što sam vegetarijanac.
Otišli smo do farme kasnije, na mestu gde ćemo spavati.
Na moje veoma neprijatno iznenađenje saznala sam da na farmi imaju tri velike mačke i pet mačića.
Nisam ljubitelj istih i nisam bila nimalo oduševljena njihovim prisustvom. Podigli smo šator i legli, nadajući se da mačke neće nekako ući u šator i leći pored mene.
