Zašto smo za našu humanitarnu plovidbu Moravom odabrali da podržimo decu obolelu od raka kroz NURDOR
Kada se malo dublje zapitam zašto smo za našu humanitarnu akciju odabrali upravo NURDOR i podršku deci oboleloj od raka, uvek mi na pamet padne ista misao:
Zdravlje je najveći kapital koji čovek ima.
Tek kada ga izgubimo ili kada gledamo nekoga ko se za njega bori, postanemo svesni koliko su sve druge stvari u životu sporedne.
Naravno da nije bilo lako odabrati kome ćemo pomoći. Postoji mnogo dece kojoj je potrebna podrška. Deca bez roditeljskog staranja, deca koja su preživela nasilje, deca koja odrastaju u teškim okolnostima.
Njihove priče su važne i svaka od njih zaslužuje pažnju.
Ali nas je nešto uvek vraćalo deci koja se bore sa bolešću.
Tokom svih naših porodičnih putovanja – od biciklističkog putovanja do Švajcarske, preko puta do Švedske, pešačenja Pešterskom visoravni i mnogih drugih manjih poduhvata, naučila sam nešto što nije stalo ni u jedan plan puta, ni u jednu mapu.
Shvatila sam koliko je svet veliki i koliko sam mala u odnosu na sve što postoji oko mene.
Shvatila sam i da život nikada ne staje.
On se odvija svojim tokom bez obzira na to da li je nama u tom trenutku teško ili lako, da li smo srećni ili tužni, umorni ili puni snage.
Na tim putovanjima upoznali smo ljude koji su nam iznova vraćali veru u dobrotu.
Ljude koji su nam otvorili vrata svojih domova, koji su nam ponudili pomoć kada nam je bila potrebna, koji su nam poklonili svoje vreme, pažnju, poverenje i podršku.
Da bi čovek mogao da daje, najpre mora da nauči da prima.
Kao što je za ljubav potrebno da budemo sposobni da volimo, ali i da budemo voljeni, tako je i sa dobrotom.
Tek kada naučimo da primimo pomoć bez stida, bez osećaja duga i bez potrebe da odmah uzvratimo, postajemo sposobni da je iskreno pružimo drugima.
Dete koje se bori sa teškom bolešću ne može samo.
Potrebni su mu roditelji, lekari, medicinske sestre, prijatelji, zajednica i ljudi koji su spremni da pomognu.
Zato smo odabrali NURDOR.
Ne zato što možemo da promenimo svet.
Nego zato što verujemo da svako od nas može da učini da nečiji teret bude makar malo lakši.
Ako naše veslanje Moravom može da pomogne makar jednom detetu i jednoj porodici da osete da nisu sami, onda svaki kilometar koji pređemo ima smisla.
Jer neka putovanja nisu važna zbog toga gde nas odvedu.
Neka putovanja su važna zbog toga kome putem možemo da pomognemo.
