Pun mesec na mene deluje druga\u010dije kada sam u prirodi nego kada sam u gradu. Kao da se tamo, daleko od betona, ne\u0161to u meni razbistri. Kao da jasnije \u010dujem sebe.
Te no\u0107i sam shvatila jo\u0161 ne\u0161to.
Navikla sam da spavam u \u0161atoru, na podmeta\u010du i u vre\u0107i. To mi je postalo prirodnije od kreveta. Kao da me priroda svakim danom sve vi\u0161e vra\u0107a sebi.<\/p>\n\n\n\n
![\"\"](\"https:\/\/vivanature.org\/wp-content\/uploads\/2026\/06\/Kampovanje-u-satoru-na-obali-reke-1024x768.webp\")
<\/figure>\n\n\n\nMi smo u me\u0111uvremenu prona\u0161li hlad kako bismo doru\u010dkovali. Pre nekoliko dana stomatolog nas je upozorio da \u0107e se, ukoliko se pojavi fistula, zub verovatno morati otvoriti ili izvaditi. Do tada nam se nikada nije dogodilo da ne zavr\u0161imo porodi\u010dni poduhvat. Svi smo \u0107utali, kao da je svako u sebi vodio neki razgovor, a onda je u jednom trenutku Teodori pozlilo. Po\u017ealila se na stomak, a zatim je povratila. Sunce je ve\u0107 postajalo nemilosrdno. Morali smo da donesemo odluku. Videli su i razumeli i jednostavno po\u010deli da poma\u017eu. Svetlana se brzo vratila autom i odvezla devojke do njihove ku\u0107e. Miodrag je ostao sa nama na obali. Nas dvoje smo \u0107utke prali, su\u0161ili i pakovali \u010damce.<\/p>\n\n\n\n U jednom trenutku podigla sam pogled. Dragan je stajao pored manjeg \u010damca. Kod Svetlane i Miodraga smo do\u0161li pe\u0161aka jer su sedi\u0161ta traktora bila u\u017earena od prevelike toplote. Do\u010dekali su nas hlad, kafa i osmesi. Tog dana kao da su ljudi dolazili jedni za drugima. Stigao je i Moma. Vratili smo se kod Svetlane i Miodraga. Iskru je zub sve vi\u0161e boleo. Analgetik je bio jedino \u0161to je moglo da joj olak\u0161a.<\/p>\n\n\n\n Doneli smo kona\u010dnu odluku. Sutradan se vra\u0107amo svi zajedno. Te ve\u010deri sam dugo razmi\u0161ljala. Prvi put nismo zavr\u0161ili jedno putovanje. Prvi put nismo stigli do cilja koji smo sebi postavili. I bilo je potrebno prihvatiti i to. Mo\u017eda nas je upravo tome Morava u\u010dila od prvog dana. Dok sam posmatrala Iskru kako spava pored mene, pomislila sam kako je lako poverovati da je uspeh samo onda kada stignemo do kraja. Ali \u017eivot me je do sada nau\u010dio druga\u010dije. Uspeh nije uvek cilj. Ponekad je uspeh prepoznati trenutak kada treba stati i kada treba izabrati dete umesto plana, zdravlje umesto ambicije, porodicu umesto cilja.<\/p>\n\n\n\n Jo\u0161 uvek ne znam \u0161ta nam dobro donosi ova situacija. Ali znam da odgovor ne moram da prona\u0111em odmah. Dosada\u0161nja putovanja nau\u010dila su me da svaka lekcija stigne onda kada smo spremni da je razumemo.<\/p>\n\n\n\n A Morava… Deveti dan – Moravom za Nurdor Te no\u0107i sam malo spavala. Budila sam se na trenutke i svaki put kada […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":3148,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"site-sidebar-layout":"default","site-content-layout":"","ast-site-content-layout":"default","site-content-style":"default","site-sidebar-style":"default","ast-global-header-display":"","ast-banner-title-visibility":"","ast-main-header-display":"","ast-hfb-above-header-display":"","ast-hfb-below-header-display":"","ast-hfb-mobile-header-display":"","site-post-title":"","ast-breadcrumbs-content":"","ast-featured-img":"","footer-sml-layout":"","ast-disable-related-posts":"","theme-transparent-header-meta":"","adv-header-id-meta":"","stick-header-meta":"","header-above-stick-meta":"","header-main-stick-meta":"","header-below-stick-meta":"","astra-migrate-meta-layouts":"default","ast-page-background-enabled":"default","ast-page-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"ast-content-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-4)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"var(--ast-global-color-4)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"var(--ast-global-color-4)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"footnotes":""},"categories":[14],"tags":[],"class_list":["post-2991","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-dnevnici-sa-morave"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2991","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2991"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2991\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3147,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2991\/revisions\/3147"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3148"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2991"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2991"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2991"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Zoru sam do\u010dekala budna.
Dragan je ve\u0107 sedeo na ulazu u \u0161ator kada smo oko \u0161est sati za\u010duli traktor koji se pribli\u017eavao.
Tako smo upoznali Svetlanu i Miodraga Mini\u0107a.
Do\u0161li su po vodu za svoju ba\u0161tu jer u njihovom selu jo\u0161 uvek nema vodovoda, a su\u0161a je ove godine uzela svoj danak.
Napunili su burad i oti\u0161li.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/vivanature.org\/wp-content\/uploads\/2026\/06\/Dorucak-u-prirodi-1024x768.webp\")
<\/figure>\n\n\n\n
Ve\u0107 je bilo veoma toplo.
Tada nam se Iskra po\u017ealila da je boli zub.
Pre ne\u0161to manje od dva meseca sama je insistirala da popravi taj mle\u010dni zub. \u010cesto sam je odgovarala. Govorila sam joj da \u0107e svakako ispasti i da \u0107e izrasti novi. Ali ona je \u017eelela da stekne i to iskustvo.
Bila je uporna.
Kada sam joj pogledala u usta, ugledala sam veliku fistulu na desni. Znali smo \u0161ta to zna\u010di.<\/p>\n\n\n\n
To je zna\u010dilo da \u0107emo ako ne svi, bar nas dve, morati da prekinemo veslanje.
Iskra je spustila pogled. Nije plakala zbog bola.
Bila je tu\u017ena, jer nije \u017eelela da prekine putovanje.
Kao da je u sebi ose\u0107ala odgovornost.
A zapravo ona je bila razlog da uradimo ono \u0161to svaki roditelj mora da uradi, a to je da stane.<\/p>\n\n\n\n
Bilo je ki\u0161e, vetra, kvarova, umora, neprospavanih no\u0107i i bezbroj nepredvi\u0111enih situacija.
Ali smo uvek nalazili na\u010din da stignemo do kraja. Ovoga puta bilo je druga\u010dije.
Mo\u017eda zato \u0161to ovo nije bilo samo na\u0161e putovanje.
Veslali smo za decu obolelu od raka.
\u017deleli smo da svaki preveslani metar bude jedan mali znak podr\u0161ke njima i njihovim porodicama.
I zato nam je bilo te\u0161ko da prihvatimo da \u0107emo stati.<\/p>\n\n\n\n
Ba\u0161 tada su se ponovo pojavili Svetlana i Miodrag.
Nisu postavljali mnogo pitanja.<\/p>\n\n\n\n
Dugo ga je posmatrao. Nisam ga ni\u0161ta pitala. Po njegovom pogledu sam razumela. Razmi\u0161ljao je da li da nastavi sam. Ili mo\u017eda sa Sofijom, po\u0161to je i ona bila jako tu\u017ena \u0161to prekidamo veslanje.
I tada sam prvi put jasno videla koliko mu je te\u0161ko.
Ovo nije bio samo jo\u0161 jedan porodi\u010dni poduhvat i samo veslanje.
Ovo je bilo putovanje koje je dobilo smisao onog trenutka kada smo upoznali roditelje i decu koji su pro\u0161li kroz borbu sa rakom.
Njihove pri\u010de promenile su nas mnogo vi\u0161e nego sama reka.
Na kraju je skinuo tendu sa \u010damca. Nastavili smo da pakujemo stvari bez mnogo re\u010di, jer ponekad ti\u0161ina ka\u017ee sve.<\/p>\n\n\n\n
Na\u0161e devojke ve\u0107 su sedele u dnevnoj sobi, gledale crtani film i grickale slani\u0161e. Tek tada sam osetila koliko smo svi bili umorni.<\/p>\n\n\n\n
Kasnije nas je odvezao do svog prijatelja Miodraga, kog svi zovu Crni.
Bio je to \u010dovek koji ve\u0107 vi\u0161e od trideset godina \u017eivi sa rekom.
Slu\u0161ala sam ga o\u010darana.
Pri\u010dao je o Moravi, o njenim \u0107udima, o tome kako se \u010dita reka, kako se menja iz dana u dan, iz godine u godinu.
Govorio je o njoj kao o \u017eivom bi\u0107u.
Mo\u017eda upravo zato toliko podse\u0107a na \u017eivot. I na ljude.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/vivanature.org\/wp-content\/uploads\/2026\/06\/Koliba-Sidji-do-reke-Juzna-Morava-1024x768.webp\")
<\/figure>\n\n\n\n
Da ne mo\u017eemo kontrolisati njen tok. Da ne mo\u017eemo po\u017eurivati \u017eivot. Da ne mo\u017eemo predvideti svaku krivinu. Mo\u017eemo samo da nau\u010dimo da je slu\u0161amo. I da prihvatimo ono \u0161to nam donosi.<\/p>\n\n\n\n
Morava nije bila samo reka kojom smo veslali.
Bila je na\u0161a u\u010diteljica.
I verujem da \u0107emo tek vremenom razumeti sve ono \u010demu nas je ovog leta nau\u010dila.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/vivanature.org\/wp-content\/uploads\/2026\/06\/Zeleznicki-most-na-Juznoj-Moravi-1024x768.webp\")
<\/figure>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"