{"id":2928,"date":"2026-06-28T16:46:05","date_gmt":"2026-06-28T14:46:05","guid":{"rendered":"https:\/\/vivanature.org\/?p=2928"},"modified":"2026-07-18T20:15:44","modified_gmt":"2026-07-18T18:15:44","slug":"kroz-meandre-juzne-morave","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/vivanature.org\/en\/kroz-meandre-juzne-morave\/","title":{"rendered":"Kroz meandre Ju\u017ene Morave"},"content":{"rendered":"

Osmi dan \u2013 <\/strong>Moravom za NURDOR<\/p>\n\n\n\n

Ujutru nas je ponovo do\u010dekao pun sto \u0111akonija. Zaista smo bili po\u010dastvovani gostoprimstvom Ivan\u0430 i Srbijanke.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n


Njih dvoje su ove godine obele\u017eili dvadeset pet godina braka i odlu\u010dili da svoju ljubav kruni\u0161u i crkvenim ven\u010danjem. Tim povodom pozvali su i nas da budemo njihovi gosti na svadbi.
Taj poziv nas je iskreno iznenadio i dirnuo. Kako je mogu\u0107e da ljudi koje smo upoznali tek ju\u010de po\u017eele da sa nama podele jedan od najva\u017enijih trenutaka u svom \u017eivotu?<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n


Mo\u017eda upravo u tome i jeste lepota putovanja. Neki ljudi vam otvore vrata svog doma, a neki i vrata svog srca.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Pozdravili smo se sa na\u0161im doma\u0107inima uz dogovor da \u0107emo se sigurno ponovo negde sresti i nastavili dalje.
Veslali smo uprkos sve ve\u0107oj vru\u0107ini. Teodora i ja smo tog dana bile odli\u010dno uskla\u0111ene i uspevale smo da pratimo Dragana koji je veslao veoma dobro i brzo.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n


Nakon desetak kilometara nai\u0161li smo na deo gde je Morava bila toliko plitka da smo morali da iza\u0111emo i prevezemo \u010damce pe\u0161aka, pa smo odlu\u010dili i da odmorimo na istom mestu i napravimo pauzu za ru\u010dak.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n


Tu smo zatekli jednu \u010detvoro\u010dlanu porodicu koja je do\u0161la da se rashladi, kao i ribolovce koji su nam pokazali kako na tom mestu ljudi \u010desto pe\u0161ke prelaze sa jedne obale na drugu.
Su\u0161a je velika. Ki\u0161e gotovo da nije bilo, vodostaj je nizak i reka na pojedinim mestima izgleda sasvim druga\u010dije nego \u0161to smo o\u010dekivali.
Zanimljivo je kako sam nekoliko puta \u010dula da bi ljudi koji \u017eive tu uz Moravu voleli da je njen tok ure\u0111en i plovan, da bi mnogi od njih ovde provodili leta jer im je more nedosti\u017eno.
Sofija je i tog dana vredno merila pH vrednost vode, njenu tvrdo\u0107u i druge parametre. Za na\u0161e veliko iznena\u0111enje, mnogi rezultati bili su u granicama normale.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Nakon ru\u010dka i odmora sa\u010dekali smo da pro\u0111e najtopliji deo dana i oko pet sati popodne nastavili dalje.<\/p>\n\n\n\n

Na ovom delu reke po\u010deli su da se pojavljuju meandri. Mirne deonice brzo su se smenjivale sa br\u017eim i pli\u0107im delovima, a iza pojedinih krivina \u010dekali su sprudovi i stabla koje je reka nekada davno donela i ostavila. Reka, ba\u0161 kao i \u010dovek, ima svoje lice koje se menja. Svaki njen deo nosi ne\u0161to po \u010demu se prepoznaje. Negde je tiha i blaga, negde nemirna i brza, negde \u0161iroka i otvorena, a negde skrivena i nepredvidiva.<\/p>\n\n\n\n

I bez obzira na to koliko je \u010dovek svojim delovanjem menjao njen tok, poku\u0161avao da je ukroti ili prilagodi sebi, ona je sa\u010duvala svoju autenti\u010dnost. Nije ista du\u017e svog toka i upravo u tome le\u017ei njena lepota.<\/p>\n\n\n\n

Podse\u0107a nas da ni \u017eivot nije pravolinijski, da ni ljudi nisu svuda isti i da svako od nas, ba\u0161 kao i reka, nosi svoje razli\u010dite tokove, dubine i lica.<\/p>\n\n\n\n

Veoma je va\u017eno nau\u010diti da \u010ditamo reku, jer boriti se protiv nje nema smisla. Treba je slu\u0161ati.<\/p>\n\n\n\n

Na jednom brzaku zastali su Dragan, Sofija i Iskra, dok smo Teodora i ja nastavile dalje. Moram priznati da sam se zabrinula jer je bilo te\u0161ko vratiti se nazad, odnosno veslati uzvodno. Dragan je iza\u0161ao i pomerio \u010damac i tako ga ponovo pokrenuo.  <\/p>\n\n\n\n

U jednom trenutku smo se nas dve nasukale na sprud. Pogledala sam oko sebe. Njih troje bili su dosta ispred nas. Pogledala sam Teodoru, pa reku. I shvatila ne\u0161to veoma va\u017eno.
Postoje trenuci u \u017eivotu kada jednostavno nema \u010dekanja i kada moramo da prona\u0111emo hrabrost za korak koji je ispred nas. Osetila sam veliki strah jer sam znala da moram da sko\u010dim u nepoznato. Ustala sam i u narednih nekoliko sekundi sam se ve\u0107 nalazila u vodi. Dotakla sam dno i odgurnula rukama \u010damac sa spruda. Voda mi je dolazila do ramena.Nekoliko trenutaka kasnije ponovo smo bile u \u010damcu i nastavile dalje.<\/p>\n\n\n\n

Reka tog dana kao da nije \u017eelela da nam dozvoli predah. Iza svakog mirnog dela \u010dekao nas je novi zavoj, novi izazov i nova lekcija. U jednoj krivini matica nas je pribli\u017eila velikom stablu, ali smo uspele da se odgurnemo i nastavimo dalje. Tendom koja nas je \u0161titila od sunca smo pokupile dosta sitnih gran\u010dica i li\u0161\u0107a sa drveta ali smo uspele da se izborimo i nastavimo dalje.<\/p>\n\n\n\n

Posle svih tih izazova stigli smo do jo\u0161 jednog brzaka, a pre istog do jednog malog ostrva koje me\u0161tani koriste kao kupali\u0161te. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Primetili smo nekoliko ribolovaca i od njih saznali gde se nalazi najbli\u017ee selo i gde mo\u017eemo da dopunimo zalihe vode. Na Teodorin predlog odlu\u010dili smo da upravo tu preno\u0107imo.<\/p>\n\n\n\n

Popodnevno veslanje meandrima Ju\u017ene Morave iscrpelo nas je vi\u0161e nego \u0161to smo o\u010dekivali. Dok je Dragan oti\u0161ao po vodu, nas \u010detiri smo brzo podigle \u0161atore i pripremile sve za no\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Taman kada smo zavr\u0161ile, ugledala sam kamion koji se pribli\u017eava. Iz njega nam je mahao \u010dovek nasmejanog lica. Zvao se Momo. Po\u010deo je da pri\u010da, a ja sam ga, umorna od celog dana, uglavnom samo slu\u0161ala. Ubrzo se vratio i Dragan sa vodom, a njih dvojica su nastavila razgovor. Nedugo zatim Momo se ponudio da nam poka\u017ee svoju vikendicu i da, ako \u017eelimo, tamo prespavamo.
Kasnije smo saznali da je bager pored kojeg smo podigli \u0161atore njegov i da njime vadi \u0161ljunak za ure\u0111enje svoje obale.<\/p>\n\n\n\n

Nedugo zatim oti\u0161ao je i po ve\u010deru. Vratio se sa kobasicama, pe\u010denom paprikom i hlebom i sve pripremio za nas kao da se poznajemo godinama.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Mesec je ve\u0107 bio visoko na nebu, a mrak se spustio nad rekom. Ustala sam iz \u0161atora da ispo\u0161tujem njegov trud. Tada smo saznali da je izgubio sina jedinca.

I odjednom sam u sebi osetila mnogo razli\u010ditih emocija. Pred nama je stajao \u010dovek koji je nesvesno svojim postupcima menjao reku, a istovremeno \u010dovek koji je bio spreman da sa potpunim strancima podeli sve \u0161to ima. Njih tri su ga posebno razne\u017eile. Kako je i sam rekao, decu voli vi\u0161e od svega. Te ve\u010deri dugo sam razmi\u0161ljala. Koliko je lako suditi ljudima. Koliko brzo nekoga svrstamo u jednu sliku, a da pritom ne poznajemo njegovu pri\u010du, njegove gubitke i njegove borbe.<\/p>\n\n\n\n

I tada sam shvatila ne\u0161to va\u017eno. Ljudi, ba\u0161 kao i reke, imaju mnogo svojih tokova. Nijedan \u010dovek nije samo dobro, niti samo ono sa \u010dim se ne sla\u017eemo. Rastali smo se od Mome zahvalni za njegovu dobrotu i puni nekih novih pitanja. Reka nam je tog dana donela mnogo izazova i mnogo lekcija.
Zapravo, ona nam svakoga dana ne\u0161to poru\u010duje. Na nama je samo da nau\u010dimo da je slu\u0161amo.<\/p>\n\n\n\n

Te ve\u010deri zaspali smo na obali u selu Srezovac, umorni, ali bogatiji za jo\u0161 jedno iskustvo koje \u0107emo dugo nositi u sebi. Sutra je novi dan. A do sada smo ve\u0107 nau\u010dili da nam Morava uvek donese ne\u0161to \u0161to nismo mogli ni da zamislimo.<\/p>\n\n\n\n

Osmi dan je za mene bio jedan od najizazovnijih dana na\u0161eg putovanja.<\/p>\n\n\n\n

Reka nas je tog dana podsetila da se njena mirno\u0107a nikada ne podrazumeva. Iza svakog zavoja \u010dekao nas je novi zadatak, nova odluka i nova lekcija. Bilo je trenutaka kada smo morali da verujemo sebi vi\u0161e nego ranije, da se oslonimo jedni na druge i da prihvatimo da ne mo\u017eemo kontrolisati ba\u0161 sve.<\/p>\n\n\n\n

Upravo nas ovakva putovanja u\u010de ne samo kako da pre\u0111emo odre\u0111eni broj kilometara, ve\u0107 kako da budemo hrabriji, prisutniji i zahvalniji.<\/p>\n\n\n\n

Tog dana sam jo\u0161 jednom shvatila da hrabrost nije odsustvo straha. Hrabrost je kada, uprkos strahu, nastavi\u0161 dalje.<\/p>\n\n\n\n

Jer ovog dana reka nam je donela sve \u2013 izazove, strah, susret sa sopstvenim granicama, jednog veoma slo\u017eenog \u010doveka i mo\u017eda jednu od najva\u017enijih poruka celog putovanja:<\/p>\n\n\n\n

Da ljudi nisu samo ono \u0161to rade pogre\u0161no, niti samo ono \u0161to rade dobro. U svakome od nas postoje slojevi koje ne vidimo i zato treba biti oprezan sa sudovima.<\/p>\n\n\n\n

Ne mo\u017eemo suditi ljudima samo po jednom njihovom postupku, ba\u0161 kao \u0161to ni reku ne mo\u017eemo upoznati po jednoj njenoj krivini.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Osmi dan \u2013 Moravom za NURDOR Ujutru nas je ponovo do\u010dekao pun sto \u0111akonija. Zaista smo bili po\u010dastvovani gostoprimstvom Ivan\u0430 […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":3116,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"site-sidebar-layout":"default","site-content-layout":"","ast-site-content-layout":"default","site-content-style":"default","site-sidebar-style":"default","ast-global-header-display":"","ast-banner-title-visibility":"","ast-main-header-display":"","ast-hfb-above-header-display":"","ast-hfb-below-header-display":"","ast-hfb-mobile-header-display":"","site-post-title":"","ast-breadcrumbs-content":"","ast-featured-img":"","footer-sml-layout":"","ast-disable-related-posts":"","theme-transparent-header-meta":"","adv-header-id-meta":"","stick-header-meta":"","header-above-stick-meta":"","header-main-stick-meta":"","header-below-stick-meta":"","astra-migrate-meta-layouts":"default","ast-page-background-enabled":"default","ast-page-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"ast-content-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-4)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"var(--ast-global-color-4)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"var(--ast-global-color-4)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"footnotes":""},"categories":[14],"tags":[],"class_list":["post-2928","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-dnevnici-sa-morave"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2928","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2928"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2928\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3140,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2928\/revisions\/3140"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3116"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2928"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2928"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2928"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}