{"id":274,"date":"2025-06-03T21:15:31","date_gmt":"2025-06-03T19:15:31","guid":{"rendered":"https:\/\/vivanature.org\/?p=274"},"modified":"2026-05-11T06:56:53","modified_gmt":"2026-05-11T04:56:53","slug":"bastina-pod-zastitom-uneska","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/vivanature.org\/en\/bastina-pod-zastitom-uneska\/","title":{"rendered":"Ba\u0161tina pod za\u0161titom UNESCO-a"},"content":{"rendered":"
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\n

Putovanje kroz vekove: <\/b><\/h1>\n\n

Sopo\u0107ani, \u0110ur\u0111evi stupovi i Petrova crkva<\/b><\/h2>\n\n

Organizovanim autobuskim prevozom, krenusmo put obilaska srpskih manastira u okolini Novog Pazara. Pre nego je i stigao autobus, grupa izvi\u0111a\u010da je \u010dekala na dogovorenom mestu sa paketima fla\u0161irane vode. To je jo\u0161 jedan detalj koji je ostavio, tako\u0111e, dobar utisak jer jasno pokazuje ne samo dobru organizaciju, ve\u0107 i brigu za sve u\u010desnike kampa.<\/p>\n\n

Prvi manastir koji smo obi\u0161li jesu Sopo\u0107ani.<\/h3>\n\n

\"\"Nalazi se na nekih 17 km zapadno od Novog Pazara, u brdima, nedaleko od izvori\u0161ta reke Ra\u0161ke. Kada smo iza\u0161li iz autobusa, zaista se \u010duo huk reke.<\/p>\n\n

Na prvi pogled, manastir deluje u\u0161u\u0161kano i izdvojeno na platou brda\u0161ceta, okru\u017een gustom \u0161umom.
Vrati\u0107u se na neke opise kasnije, zapravo pred kraj na\u0161eg pe\u0161a\u010denja, jer \u0107emo mi svakako pro\u0107i pored manastira u dolasku na cilj, tj. Novi Pazar.
U manastiru nam je vodi\u010d ispri\u010dao zanimljive pri\u010de, koje iskreno, ne uspevam da na\u0111em na internetu kako bih potkrepila iste nekim linkovima. Jedna od meni najzvu\u010dnijih jebila u vezi sa tim kako je ktitor manastira, kralj Uro\u0161 I, sin Stefana Prvoven\u010danog, dao ime samom manastiru.<\/p>\n\n

Naime, naziv Sopo\u0107ani poti\u010de od slovenske re\u010di sopot, \u0161to zna\u010di izvor. Po pri\u010di, kralj Uro\u0161 je bolovao od raka glasnih \u017eica i pio je vodu sa izvora reke Ra\u0161ke i od te vode se izle\u010dio, tako da je na tom mestu sagradio crkvu. Freske su pravo remek delo, \u0161to je Sopo\u0107anima donelo svetsku slavu. Jedan je me\u0111u najzna\u010dajnijim srpskim kulturnim spomenicima, a od 1979. uvr\u0161\u0107en je u UNESCO-vu listu svetske ba\u0161tine u sklopu spomenika srednjeg veka, objedinjenih pod za\u0161ti\u0107enom celinom Stari Ras i Sopo\u0107ani.<\/p>\n\n

Tako\u0111e, na putu do Sopo\u0107ana, vodi\u010d nam je iz autobusa pokazao ostatke grada Trgovi\u0161ta koje je tako\u0111e pod za\u0161titom UNESCO-a jer je deo te \u0161ire celine. Ozna\u010deno je i tablom.
Pri povratku u autobus smo dobili \u010dokoladni dezert kao u\u017einu pri \u010demu smo se Dragan i ja opet slo\u017eili da je organizacija zaista odli\u010dna.<\/p>\n\n

\u00a0<\/p>\n\n

\"\"<\/figure>\n\n

Nastavili smo put do manastira \u0110ur\u0111evi stupovi<\/strong>. Do manastira se dolazi jednom du\u017eom, lepo ure\u0111enom stazom, koja sve vreme vodi uzbrdo, tako da meni po tako toplom vremenu nije bilo ba\u0161 lako da se popnem.
Manastir je zdanje osniva\u010da loze Nemanji\u0107a, Stefana Nemanje, koji je podigao isti u znak zahvalnosti Svetom \u0110or\u0111u koju mu je pomogao da se izbavi iz ropstva koje su mu nametnuli njegova bra\u0107a. Nalazi se na brdu, 4 km od Novog Pazara, u Starom Rasu.
Se\u0107am se serije o Nemanji\u0107ima, koju smo porodi\u010dno gledali i ba\u0161 te scene gde Stefan Nemanja gleda kroz jedan mali otvor, zato\u010den od strane njegove bra\u0107e.
Po pri\u010di Stefana Prvoven\u010danog i Svetog Save, Stefanu Nemanji se u pe\u0107ini u kojoj je bio zarobljen javio Sveti \u0110or\u0111e. Obe\u0107ao je da \u0107e, ako se izbavi podi\u0107i na tom mestu manastir posve\u0107en Sv. Georgiju. Zna\u010di, to nije legenda ili anegdota, nego onako kako su opisivali njegovi sinovi. \u0110ur\u0111evi stupovi su jedan od najstarijih srpskih manastira i postoje preko 850 godina. Ktitorski natpis Stefana Nemanje u manastiru predstavlja va\u017eno svedo\u010danstvo o po\u010decima srpske pismenosti. Stefan Nemanja je pored tada uspostavljanja samostalnosti Srbije, podizanjem ovog manastira u\u010destvovao i u podizanju duhovne svesti naroda.<\/p>\n\n

Manastir je dugo bio pod ru\u0161evina i bez krova, oko 300 godina. Jedan deo je obnovljen i obnova traje ve\u0107 40-ak godina. Zanimljivo je da su mnoge freske uspele da odole tom vremenu i ne propadnu u celosti.
Uvr\u0161ten je u UNESCO-vu listu svetske kulturne ba\u0161tine. Pre vi\u0161e od dve decenije je pokrenuta i akcija pod sloganom \u201eObnovimo sebe, podignimo Stupove, koju su podr\u017eale i mnoge poznate li\u010dnosti.
Nekako ne mogu da se otrgnem pomisli da bi ovakve gra\u0111evine u nekim drugim zemljama sveta bile ve\u0107 odavno obnovljene i stavljene u funkciju spomenika od velike istorijske va\u017enosti.<\/p>\n\n

Nismo ni svesni koliko je Srbija lepa zemlja, a koliko se ne ne brinemo za nju i ne po\u0161tujemo.<\/i><\/p>\n\n

\"\"<\/figure>\n\n

Najstarija pravoslavna crkva na Balkanu, crkva svetih apostola Petra i Pavla<\/strong>, je bila poslednja destinacija za ovaj dan koju smo obi\u0161li.<\/p>\n\n

Na ulazu u Novi Pazar, na uzvi\u0161enju koje dominira okolinom, stoji najstariji spomenik Slovena na Balkanu. Kao najstariji spomenik srpske crkvene arhitekture, u sebi sadr\u017ei svedo\u010danstva i ostatke mnogih epoha. Od 1979. godine Petrova crkva se zajedno sa tvr\u0111avom Ras, manastirima Sopo\u0107ani i \u0110ur\u0111evi stupovi nalazi na UNESCO-voj Listi Svetske kulturne i prirodne ba\u0161tine. U okolini crkve se nalazi i manje groblje.
Po svedo\u010denju starih srpskih biografa, u Petrovoj crkvi je Stefan Nemanja ponovo kr\u0161ten primiv\u0161i pravoslavnu veru. Tu je, tako\u0111e, odr\u017ean Sabor na kome je Nemanja predao presto svom sinu Stefanu Prvoven\u010danom. Ovde se Stefan Nemanja zamona\u0161io i dobio ime Simeon.
Za crkvu se vezuje jo\u0161 dosta pri\u010da, a unutra\u0161njost je jako zanimljiva jer smo se po prvi put peli stepenicama, na sprat i i\u0161li uskim hodnicima koji su po negde, sa unutra\u0161nje strane crkve imali otvor poput prozora odakle se vidi prizemlje gde se nalazi oltar.<\/p>\n\n

Po izlasku iz crkve ugledali smo nebo koje su pokrili tamni, veliki oblaci i mirisalo je na nevreme. Ba\u0161 se smra\u010dilo i nije se ose\u0107ala vi\u0161e ona vatrena toplina kojom je sunce peklo. Dugo vremena nije pala ki\u0161a, ne samo na ovim prostorima, nego kako smo kasnije saznali i \u0161irom Srbije. Brzo smo po\u017eurili ka autobusu jer smo nas petoro poslednji iza\u0161li iz crkve i ve\u0107 su skoro svi u\u010desnici bili u autobusu.<\/p>\n\n

U autobusu smo saznali da je Ned\u017ead uspeo da organizuje odlazak na bazen, ako nas ne preduhitri nevreme i ki\u0161a. Iskra je odmah pohitala sa molbom da joj se kupi guma ili mi\u0161i\u0107i za plivanje kako bi mogla da ode na bazen.
U razgovoru sa dvojicom momaka, izvi\u0111a\u010da iz odreda koji je doma\u0107in kampa, za \u010das sklopih dogovor da me odvedu do prodavnice koja bi eventualno mogla da radi, s obzirom da je nedelja i da je neradni dan, kako bih Iskri kupila gumene mi\u0161i\u0107e. \u00a0Autobus je na njihovu molbu stao da bismo nas troje iza\u0161li i oti\u0161li u kupovinu. Brzo smo uspeli da prona\u0111emo neku kinesku radnju u kojoj sam jo\u0161 br\u017ee prona\u0161la \u0161ta mi je potrebno i trkom smo se uputili ka kampu jer je ve\u0107 padala ki\u0161ica kada smo iza\u0161li van. Kupanje je odlo\u017eeno za neki drugi momenat, a gumeni mi\u0161i\u0107i su bili spremni, \u0161to je Iskru u\u010dinilo spokojnom.<\/p>\n\n

Tr\u010dkarala sam za tim momcima, koji iz po\u0161tovanja prema meni nisu tr\u010dali br\u017ee nego \u0161to su ina\u010de mogli, a mla\u0111i su od mene 20 i vi\u0161e godina. Pre svega, divila sam se tom njihovom gestu i isto tako ponavljala u sebi kako sam omatorila, jer su oni sa takvom lako\u0107om pretr\u010davali tu distancu, dok sam gledaju\u0107i njih ose\u0107ala te\u017einu svog tela i ulagala napor da pokrenem svoje udove.
Stigli smo i do reke, sve vreme tr\u010de\u0107i da ne bismo mnogo pokisli, a sa druge strane me je spazila moja porodica koja je gestikulacijom davala podr\u0161ku i navijala za mene.
Vrlo brzo je ki\u0161ica stala i nekako se nebo razvedrilo, a i ve\u010de se pribli\u017eavalo. Spomenula sam da je kamp u dvori\u0161tu vrti\u0107a, a da je vrti\u0107 pored sportsko-rekreativnog centra na otvorenom. Kako je postalo manje toplo, jer je ki\u0161ica malo osve\u017eila temperaturu vazduha, tako se nekako pove\u0107avao broj ljudi na tim stazama za \u0161etnju i tr\u010danje, kao i na okolnim terenima, i bilo je sve bu\u010dnije i glasnije. Stalno mi je odzvanjao u u\u0161ima udarac ko\u0161arka\u0161ke lopte o beton.
Po zavr\u0161etku ve\u010dere, podigli smo \u0161ator.<\/p>\n\n

Teodora je, kao po obi\u010daju, \u010ditala knjigu, dok su Sofija i Iskra po\u017eelele da se pro\u0161etaju stazama sportskog centra koji je vrveo od ljudi. Ve\u0107 su tada krenuli da rade i mali \u0161tandovi sa sladoledom, pala\u010dinkama i drugim \u0111akonijama, pa su bile re\u0161ene i da probaju ne\u0161to iz raznolike ponude. One su jednostavno takve, ne boje se da probaju ne\u0161to novo i otvorene su.<\/p>\n\n

U me\u0111uvremenu, kao svaki doma\u0107in, Ned\u017ead je do\u0161ao do Dragana i mene da bismo prozborili koju.<\/p>\n\n

Tu, pored na\u0161eg \u0161atora je bilo pore\u0111ano nekoliko drvenih paleta, na kojima smo pore\u0111ali na\u0161e ran\u010deve da bismo izvadili vre\u0107e za spavanje i ostale potrebne stvari, ali je i bilo sasvim dovoljno mesta da nas troje sednemo i upustimo se u jedan lak, spontan i prijatan razgovor.<\/p>\n\n

Bilo je tu pri\u010de o svemu. Uglavnom sam bila pa\u017eljivi slu\u0161alac i posmatra\u010d jednog razgovora izme\u0111u dva iskusna i velika izvi\u0111a\u010da. Sedela sam, slu\u0161ala ih, i pomislila kako mi je ponekad lak\u0161e da slu\u0161am razgovor dvojice ljudi koji dele isti ideal nego da govorim. Njihove re\u010denice su bile tihe potvrde da i mi pripadamo negde, makar samo kroz to \u0161to verujemo u sli\u010dne vrednosti
Dotakosmo se i na\u0161eg porodi\u010dnog pe\u0161a\u010denja i izmami mi osmeh Ned\u017eadova izjava:<\/p>\n\n

\u201e \u0160ta ti je nafaka, Dragane!<\/b>\u201c<\/p>\n\n

I otuda naziv ovog dela putopisa.<\/p>\n\n

Zaista, nekada, koliko god da imamo neke planove, neki ve\u0107 iscrtani \u010dekaju da se ispune. I Dragan i ja smo se slo\u017eili da se sve nekako poslo\u017eilo i to samo dan-dva pred po\u010detak na\u0161e nove pri\u010de.
Sofija i Iskra su do\u0161le odu\u0161evljene jer su probale ne\u0161to \u0161to do sada nisu, Teodora je u \u0161atoru zadovoljno \u010ditala knjigu, Dragan i Ned\u017ead su nastavili razgovor. Kasnije je Dragan oti\u0161ao u drugi \u0161ator da spava da bismo nas \u010detiri imale vi\u0161e prostora.
Koliko god da je grad vrveo od ljudi i buke, zaspala sam vrlo brzo jer me je umor savladao.
Dok sam zatvarala o\u010di, kroz glavu mi je pro\u0161la misao: mo\u017eda put nikada nije o odredi\u0161tu, ve\u0107 o ljudima koji nam na po\u010detku poka\u017eu da svet jo\u0161 uvek ima dobrote.<\/i><\/p>\n\n


<\/i>Sutra nas \u010deka put do Uvca. Kao gosti kampa, zajedno \u0107emo sa u\u010desnicima autobusom oti\u0107i do Uvca, odakle \u0107e zapo\u010deti na\u0161a nova porodi\u010dna pe\u0161a\u010dka avantura u prirodi.<\/p>\n\n

Ponekad, ono \u0161to izgleda kao slu\u010dajnost, zapravo je poziv. <\/i><\/p>\n\n

Kada se sve poremeti, a srce ostane mirno \u2013 zna\u0161 da si na pravom putu.\u201c<\/i><\/p>\n\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\"Picture\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\t\t\tBiljana Sandi\u0107\t\t\t\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Obilazak manastira Sopo\u0107ani, Trgovi\u0161ta, \u0110ur\u0111evi\u0107 Stupova i Petrove Crkve.<\/p>","protected":false},"author":3,"featured_media":297,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"site-sidebar-layout":"default","site-content-layout":"","ast-site-content-layout":"default","site-content-style":"default","site-sidebar-style":"default","ast-global-header-display":"","ast-banner-title-visibility":"","ast-main-header-display":"","ast-hfb-above-header-display":"","ast-hfb-below-header-display":"","ast-hfb-mobile-header-display":"","site-post-title":"","ast-breadcrumbs-content":"","ast-featured-img":"","footer-sml-layout":"","ast-disable-related-posts":"","theme-transparent-header-meta":"","adv-header-id-meta":"","stick-header-meta":"","header-above-stick-meta":"","header-main-stick-meta":"","header-below-stick-meta":"","astra-migrate-meta-layouts":"default","ast-page-background-enabled":"default","ast-page-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"ast-content-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-4)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"var(--ast-global-color-4)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"var(--ast-global-color-4)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-274","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-hiking-pester-plateau-2025"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/274","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=274"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/274\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":322,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/274\/revisions\/322"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/297"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=274"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=274"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=274"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}