{"id":2727,"date":"2026-06-22T18:05:00","date_gmt":"2026-06-22T16:05:00","guid":{"rendered":"https:\/\/vivanature.org\/?p=2727"},"modified":"2026-06-25T16:21:00","modified_gmt":"2026-06-25T14:21:00","slug":"prvi-zaveslaj-moravom-za-nurdor","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/vivanature.org\/en\/prvi-zaveslaj-moravom-za-nurdor\/","title":{"rendered":"Prvi zaveslaj “Moravom za NURDOR”"},"content":{"rendered":"

Drugi dan \u2013 Moravom za NURDOR <\/p>\n\n\n\n

\"Family<\/figure>\n\n\n\n

Dogovor je bio da krenemo \u0161to ranije. Ka\u017eu da je Morava ujutru izda\u0161nija, jer tada pu\u0161taju branu i reka malo nado\u0111e. Na obali su nas sa\u010dekali Vlada i njegova ekipa sa kajacima, spremni da nam i ovog dana budu podr\u0161ka na vodi. Pored Vlade i njegovih drugara, sa nama su bila i trojica Vladinih sinova. Minja i Matija krenuli su rekom, dok je Vanja ostao na obali. Spustili su na\u0161a dva \u010damca i pomogli nam da se smestimo. Nije to bio jednostavan posao. Minja je gotovo sve vreme bio u vodi, dodavao stvari, pridr\u017eavao \u010damce i pomagao da se nas petoro bezbedno ukrcamo.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

A onda je do\u0161ao trenutak koji smo \u010dekali. Prvi zaveslaj. Dobro pamtim ose\u0107aj dok sam ulazila u \u010damac. Osetila sam veliko uzbu\u0111enje. I iznenadila samu sebe pitanjem: Za\u0161to se ne bojim? Mo\u017eda zato \u0161to su se u meni probudile uspomene na sve one plovidbe sa ocem na otvorenom moru. Volim vodu. Istovremeno je se i pla\u0161im. I ba\u0161 zato prema njoj imam veliko po\u0161tovanje. U \u010damcu sam bila sa Teodorom. Sedela je pozadi, a ja napred. Trebalo nam je malo vremena da prona\u0111emo zajedni\u010dki ritam. Meni je prednje mesto bilo zahtevnije, ali sam ga prihvatila, jer sam znala da \u0107u odatle bolje videti reku. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Vrlo brzo sam shvatila da je ovo mnogo vi\u0161e od veslanja. Bila je to prilika da se Teodora i ja pove\u017eemo na jedan novi na\u010din. Da u\u010dimo jedna od druge, da sara\u0111ujemo i da zajedno prolazimo kroz situacije koje se ne mogu nau\u010diti iz knjiga. Kasnije sam pre\u0161la pozadi i tada je sve postalo lak\u0161e. Brzo smo se uskladile i veslanje je dobilo svoj ritam. Najvi\u0161e me je odu\u0161evljavala njena pribranost.<\/p>\n\n\n\n

\"Family<\/figure>\n\n\n\n

U ve\u0107em \u010damcu bili su Iskra, Sofija i Dragan. Oko nas su neprestano kru\u017eili na\u0161i kajaka\u0161i. Njih petorica poznaju ovaj deo reke gotovo kao svoje dvori\u0161te i pomagali su nam na svakoj izazovnoj deonici. A bilo ih je mnogo. Gde god bi reka postala plitka i gde \u010damac vi\u0161e nije mogao da plovi, pomagali su nam da ga preguramo dalje. Na tim mestima na\u0161e veslanje pretvaralo se u ne\u0161to nalik raftingu. Reka je povremeno bila brza. Dr\u017eale smo se za kanape na \u010damcu i polako savladavale svaki otpor koji su nam voda i kamenje postavljali. Prijalo nam je i da se rashladimo. <\/p>\n\n\n\n

Ipak, postojala je bojazan da se neko ne povredi. Kamenje je bilo klizavo od algi i mahovine. To su bili trenuci kada nije pomagalo nadmudrivanje sa rekom. Pomagalo je poverenje. Prihvatanje. Razumevanje da reka odre\u0111uje uslove, a da je na nama da ih po\u0161tujemo. Na polovini puta Iskra je pre\u0161la kod Minje u kajak. U\u017eivala je u svakom trenutku. U jednom trenutku pozvala nas je da pogledamo prema njoj. Videli smo je kako stoji na kajaku dok lagano plovi rekom. Tada sam pomislila kako ona zaista zna da svoj strah pretvori u snagu. Kasnije je i sama veslala dok je Minja plivao pored nje. Bila je ponosna. I sre\u0107na. Veliki trenutak za nju. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Bilo je divno posmatrati kako njih tri savladavaju prepreke i osvajaju nove ve\u0161tine. Najzahtevniji deo reke bio je kod Mominog kamena. Na tom mestu se u vodi jo\u0161 uvek nalaze ostaci starih metalnih konstrukcija nekada\u0161njih mostova. Morava je tu toliko bistra da su se jasno mogle videti. Pre\u0161li smo obalom dok su kajaka\u0161i pa\u017eljivo prevodili \u010damce. Kada smo nastavili dalje, Sofija je u jednom trenutku osetila da je ne\u0161to zaka\u010dilo \u010damac. Nije tome pridala veliki zna\u010daj. Nekoliko minuta kasnije Teodora i ja smo pre\u0161le u manji \u010damac, dok su Sofija, Iskra i Dragan ostali zajedno. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Vrlo brzo smo se odvojile od grupe. Reka je bila mirna i tekla je sporo. Nismo ni veslale mnogo. Samo smo usmeravale \u010damac ka sredini reke i o\u010dekivale da \u0107e se ostali svakog \u010dasa pojaviti iza krivine. A onda su minuti prolazili. Deset. Petnaest. Bile smo same na reci. Jedino \u0161to sam uspela da vidim u daljini bio je Dragan kako stoji na kamenu i okre\u0107e \u010damac na stranu. Pitala sam se gde su stvari. Gde su Sofija i Iskra. Ta neizvesnost trajala je dovoljno dugo da je primetimo, ali ne i da izgubimo poverenje.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Kada su se kona\u010dno pojavili, saznali smo \u0161ta se dogodilo. U \u010damac je po\u010dela da ulazi voda. Iskra je pre\u0161la kod Minje u kajak, Sofija je dobila Matijin kajak, a Matija je doplivao do obale. Jo\u0161 jednom su pokazali kakvi su ljudi. Smireni. Odgovorni. Spremni da pomognu. Iza\u0161li smo na obalu i sa\u010dekali prikolicu koja je trebalo da preveze \u010damac do majstora. Niko nije pani\u010dio. Zahvaljuju\u0107i kajaka\u0161ima, sve je brzo organizovano. Obala na kojoj smo zavr\u0161ili bila je udaljena svega desetak metara od puta koji vodi ka mestu D\u017eep. Pozdravili smo se sa ekipom koja nam je tog dana bila mnogo vi\u0161e od podr\u0161ke na vodi. Bili su na\u0161i \u010duvari, vodi\u010di i prijatelji.<\/p>\n\n\n\n

Vlada nas je odvezao do mesta gde \u0107emo podi\u0107i \u0161ator i prespavati dok ne odlu\u010dimo kako dalje. Bilo je udaljeno par stotina metara od reke. Smestili smo se u hlad drve\u0107a i kona\u010dno seli da odmorimo. Veslanje smo zavr\u0161ili oko \u010detiri popodne. Tokom dana ru\u010dali smo ogromne sendvi\u010de koje nam je pripremio vlasnik picerije Bombo, Krnja. Poslao nam je i ve\u010deru. Kao i mnogo puta do sada, ljudi koje smo tek upoznali pobrinuli su se da se ose\u0107amo kao kod ku\u0107e. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Umor se ose\u0107ao. Dan na reci bio je zahtevan. Ali smo znali u \u0161ta ulazimo. Znali smo kakva je Morava na ovom delu toka i nikada ne bismo krenuli bez podr\u0161ke ljudi koji je poznaju. I mo\u017eda je ba\u0161 zato najva\u017enija lekcija ovog dana bila da problem nije ono \u0161to nam se dogodi. Problem postaje samo ono \u010demu odbijamo da se prilagodimo. Kada se \u010damac probu\u0161io, nismo se pitali za\u0161to ba\u0161 nama. Pitali smo se \u0161ta sada. Kako dalje. Koje nam se nove mogu\u0107nosti otvaraju. Jer \u010desto ba\u0161 onda kada pomislimo da vi\u0161e nemamo izbora, \u017eivot poka\u017ee da ih ima vi\u0161e nego \u0161to smo verovali. Planovi se menjaju. Reke menjaju tok. Ljudi se prilago\u0111avaju. I nastavljaju dalje. Ovaj dan \u0107e nam svima ostati zauvek u se\u0107anju. Ne zbog probu\u0161enog \u010damca. Ve\u0107 zbog svega \u0161to smo tog dana nau\u010dili o poverenju, zajedni\u0161tvu i snazi koju otkrivamo tek kada se suo\u010dimo sa nepredvi\u0111enim.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Drugi dan \u2013 Moravom za NURDOR Dogovor je bio da krenemo \u0161to ranije. Ka\u017eu da je Morava ujutru izda\u0161nija, jer […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":2694,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"site-sidebar-layout":"default","site-content-layout":"","ast-site-content-layout":"default","site-content-style":"default","site-sidebar-style":"default","ast-global-header-display":"","ast-banner-title-visibility":"","ast-main-header-display":"","ast-hfb-above-header-display":"","ast-hfb-below-header-display":"","ast-hfb-mobile-header-display":"","site-post-title":"","ast-breadcrumbs-content":"","ast-featured-img":"","footer-sml-layout":"","ast-disable-related-posts":"","theme-transparent-header-meta":"","adv-header-id-meta":"","stick-header-meta":"","header-above-stick-meta":"","header-main-stick-meta":"","header-below-stick-meta":"","astra-migrate-meta-layouts":"default","ast-page-background-enabled":"default","ast-page-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"ast-content-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-4)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"var(--ast-global-color-4)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"var(--ast-global-color-4)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"footnotes":""},"categories":[14],"tags":[],"class_list":["post-2727","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-dnevnici-sa-morave"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2727","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2727"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2727\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2731,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2727\/revisions\/2731"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2694"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2727"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2727"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/vivanature.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2727"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}